расцвета́ть
to blossom, to bloom (have or open into blossoms)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | расцвета́ть |
|---|---|
| Present, я | расцвета́ю |
| Present, ты | расцвета́ешь |
| Present, он, она, оно | расцвета́ет |
| Present, мы | расцвета́ем |
| Present, вы | расцвета́ете |
| Present, они | расцвета́ют |
| Future, я | бу́ду расцвета́ть |
| Future, ты | бу́дешь расцвета́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет расцвета́ть |
| Future, мы | бу́дем расцвета́ть |
| Future, вы | бу́дете расцвета́ть |
| Future, они | бу́дут расцвета́ть |
| Past masculine | расцвета́л |
| Past feminine | расцвета́ла |
| Past neuter | расцвета́ло |
| Past plural | расцвета́ли |
| Imperative singular | расцвета́й |
| Imperative plural | расцвета́йте |
Perfective: расцвести́