рассерди́ться
to get angry
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | рассерди́ться |
|---|---|
| Future, я | рассержу́сь |
| Future, ты | рассе́рдишься |
| Future, он, она, оно | рассе́рдится |
| Future, мы | рассе́рдимся |
| Future, вы | рассе́рдитесь |
| Future, они | рассе́рдятся |
| Past masculine | рассерди́лся |
| Past feminine | рассерди́лась |
| Past neuter | рассерди́лось |
| Past plural | рассерди́лись |
| Imperative singular | рассерди́сь |
| Imperative plural | рассерди́тесь |
Imperfective: серди́ться
Examples
- рассерди́ться на кого́-либо — to get angry at someone