разочарова́ться
to be disappointed (in someone; with something)
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | разочарова́ться |
|---|---|
| Future, я | разочару́юсь |
| Future, ты | разочару́ешься |
| Future, он, она, оно | разочару́ется |
| Future, мы | разочару́емся |
| Future, вы | разочару́етесь |
| Future, они | разочару́ются |
| Past masculine | разочарова́лся |
| Past feminine | разочарова́лась |
| Past neuter | разочарова́лось |
| Past plural | разочарова́лись |
| Imperative singular | разочару́йся |
| Imperative plural | разочару́йтесь |
Imperfective: разочаро́вываться