разочарова́ть
to disappoint, to underwhelm, to disillusion, to disenchant
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | разочарова́ть |
|---|---|
| Future, я | разочару́ю |
| Future, ты | разочару́ешь |
| Future, он, она, оно | разочару́ет |
| Future, мы | разочару́ем |
| Future, вы | разочару́ете |
| Future, они | разочару́ют |
| Past masculine | разочарова́л |
| Past feminine | разочарова́ла |
| Past neuter | разочарова́ло |
| Past plural | разочарова́ли |
| Imperative singular | разочару́й |
| Imperative plural | разочару́йте |
Imperfective: разочаро́вывать