раздвои́ть
to bisect, to divide into two, to bifurcate
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | раздвои́ть |
|---|---|
| Future, я | раздвою́ |
| Future, ты | раздвои́шь |
| Future, он, она, оно | раздвои́т |
| Future, мы | раздвои́м |
| Future, вы | раздвои́те |
| Future, они | раздвоя́т |
| Past masculine | раздвои́л |
| Past feminine | раздвои́ла |
| Past neuter | раздвои́ло |
| Past plural | раздвои́ли |
| Imperative singular | раздвои́ |
| Imperative plural | раздвои́те |
Imperfective: раздва́ивать, двои́ть