разбива́ть
to break, to crash, to crush, to smash, to shatter
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | разбива́ть |
|---|---|
| Present, я | разбива́ю |
| Present, ты | разбива́ешь |
| Present, он, она, оно | разбива́ет |
| Present, мы | разбива́ем |
| Present, вы | разбива́ете |
| Present, они | разбива́ют |
| Future, я | бу́ду разбива́ть |
| Future, ты | бу́дешь разбива́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет разбива́ть |
| Future, мы | бу́дем разбива́ть |
| Future, вы | бу́дете разбива́ть |
| Future, они | бу́дут разбива́ть |
| Past masculine | разбива́л |
| Past feminine | разбива́ла |
| Past neuter | разбива́ло |
| Past plural | разбива́ли |
| Imperative singular | разбива́й |
| Imperative plural | разбива́йте |
Perfective: разби́ть