психова́ть
to become hysterical, to freak out
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | психова́ть |
|---|---|
| Present, я | психу́ю |
| Present, ты | психу́ешь |
| Present, он, она, оно | психу́ет |
| Present, мы | психу́ем |
| Present, вы | психу́ете |
| Present, они | психу́ют |
| Future, я | бу́ду психова́ть |
| Future, ты | бу́дешь психова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет психова́ть |
| Future, мы | бу́дем психова́ть |
| Future, вы | бу́дете психова́ть |
| Future, они | бу́дут психова́ть |
| Past masculine | психова́л |
| Past feminine | психова́ла |
| Past neuter | психова́ло |
| Past plural | психова́ли |
| Imperative singular | психу́й |
| Imperative plural | психу́йте |
Perfective: запсихова́ть, попсихова́ть, перепсихова́ть