прошепта́ть
to whisper (to talk in a quiet voice)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прошепта́ть |
|---|---|
| Future, я | прошепчу́ |
| Future, ты | проше́пчешь |
| Future, он, она, оно | проше́пчет |
| Future, мы | проше́пчем |
| Future, вы | проше́пчете |
| Future, они | проше́пчут |
| Past masculine | прошепта́л |
| Past feminine | прошепта́ла |
| Past neuter | прошепта́ло |
| Past plural | прошепта́ли |
| Imperative singular | прошепчи́ |
| Imperative plural | прошепчи́те |
Imperfective: шепта́ть