проу́чивать
to teach (someone) a lesson
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | проу́чивать |
|---|---|
| Present, я | проу́чиваю |
| Present, ты | проу́чиваешь |
| Present, он, она, оно | проу́чивает |
| Present, мы | проу́чиваем |
| Present, вы | проу́чиваете |
| Present, они | проу́чивают |
| Future, я | бу́ду проу́чивать |
| Future, ты | бу́дешь проу́чивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет проу́чивать |
| Future, мы | бу́дем проу́чивать |
| Future, вы | бу́дете проу́чивать |
| Future, они | бу́дут проу́чивать |
| Past masculine | проу́чивал |
| Past feminine | проу́чивала |
| Past neuter | проу́чивало |
| Past plural | проу́чивали |
| Imperative singular | проу́чивай |
| Imperative plural | проу́чивайте |
Perfective: проучи́ть