противостоя́ть
to counter, to contradict, to oppose, to confront, to withstand, to resist
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | противостоя́ть |
|---|---|
| Present, я | противостою́ |
| Present, ты | противостои́шь |
| Present, он, она, оно | противостои́т |
| Present, мы | противостои́м |
| Present, вы | противостои́те |
| Present, они | противостоя́т |
| Future, я | бу́ду противостоя́ть |
| Future, ты | бу́дешь противостоя́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет противостоя́ть |
| Future, мы | бу́дем противостоя́ть |
| Future, вы | бу́дете противостоя́ть |
| Future, они | бу́дут противостоя́ть |
| Past masculine | противостоя́л |
| Past feminine | противостоя́ла |
| Past neuter | противостоя́ло |
| Past plural | противостоя́ли |
| Imperative singular | противосто́й |
| Imperative plural | противосто́йте |