простреля́ть
to test-fire (a weapon)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | простреля́ть |
|---|---|
| Future, я | простреля́ю |
| Future, ты | простреля́ешь |
| Future, он, она, оно | простреля́ет |
| Future, мы | простреля́ем |
| Future, вы | простреля́ете |
| Future, они | простреля́ют |
| Past masculine | простреля́л |
| Past feminine | простреля́ла |
| Past neuter | простреля́ло |
| Past plural | простреля́ли |
| Imperative singular | простреля́й |
| Imperative plural | простреля́йте |
Imperfective: простре́ливать