прорыва́ть
to break through
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прорыва́ть |
|---|---|
| Present, я | прорыва́ю |
| Present, ты | прорыва́ешь |
| Present, он, она, оно | прорыва́ет |
| Present, мы | прорыва́ем |
| Present, вы | прорыва́ете |
| Present, они | прорыва́ют |
| Future, я | бу́ду прорыва́ть |
| Future, ты | бу́дешь прорыва́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прорыва́ть |
| Future, мы | бу́дем прорыва́ть |
| Future, вы | бу́дете прорыва́ть |
| Future, они | бу́дут прорыва́ть |
| Past masculine | прорыва́л |
| Past feminine | прорыва́ла |
| Past neuter | прорыва́ло |
| Past plural | прорыва́ли |
| Imperative singular | прорыва́й |
| Imperative plural | прорыва́йте |
Perfective: прорва́ть
Examples
- прорыва́ть блока́ду — to run the blockade