пропуска́ть
to let pass in, to let pass through, to admit
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | пропуска́ть |
|---|---|
| Present, я | пропуска́ю |
| Present, ты | пропуска́ешь |
| Present, он, она, оно | пропуска́ет |
| Present, мы | пропуска́ем |
| Present, вы | пропуска́ете |
| Present, они | пропуска́ют |
| Future, я | бу́ду пропуска́ть |
| Future, ты | бу́дешь пропуска́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет пропуска́ть |
| Future, мы | бу́дем пропуска́ть |
| Future, вы | бу́дете пропуска́ть |
| Future, они | бу́дут пропуска́ть |
| Past masculine | пропуска́л |
| Past feminine | пропуска́ла |
| Past neuter | пропуска́ло |
| Past plural | пропуска́ли |
| Imperative singular | пропуска́й |
| Imperative plural | пропуска́йте |
Perfective: пропусти́ть