проника́ть
to penetrate
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | проника́ть |
|---|---|
| Present, я | проника́ю |
| Present, ты | проника́ешь |
| Present, он, она, оно | проника́ет |
| Present, мы | проника́ем |
| Present, вы | проника́ете |
| Present, они | проника́ют |
| Future, я | бу́ду проника́ть |
| Future, ты | бу́дешь проника́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет проника́ть |
| Future, мы | бу́дем проника́ть |
| Future, вы | бу́дете проника́ть |
| Future, они | бу́дут проника́ть |
| Past masculine | проника́л |
| Past feminine | проника́ла |
| Past neuter | проника́ло |
| Past plural | проника́ли |
| Imperative singular | проника́й |
| Imperative plural | проника́йте |
Perfective: прони́кнуть