произноси́ть
to pronounce, to articulate
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | произноси́ть |
|---|---|
| Present, я | произношу́ |
| Present, ты | произно́сишь |
| Present, он, она, оно | произно́сит |
| Present, мы | произно́сим |
| Present, вы | произно́сите |
| Present, они | произно́сят |
| Future, я | бу́ду произноси́ть |
| Future, ты | бу́дешь произноси́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет произноси́ть |
| Future, мы | бу́дем произноси́ть |
| Future, вы | бу́дете произноси́ть |
| Future, они | бу́дут произноси́ть |
| Past masculine | произноси́л |
| Past feminine | произноси́ла |
| Past neuter | произноси́ло |
| Past plural | произноси́ли |
| Imperative singular | произноси́ |
| Imperative plural | произноси́те |
Perfective: произнести́