пристава́ть
to stick, to adhere
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | пристава́ть |
|---|---|
| Present, я | пристаю́ |
| Present, ты | пристаёшь |
| Present, он, она, оно | пристаёт |
| Present, мы | пристаём |
| Present, вы | пристаёте |
| Present, они | пристаю́т |
| Future, я | бу́ду пристава́ть |
| Future, ты | бу́дешь пристава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет пристава́ть |
| Future, мы | бу́дем пристава́ть |
| Future, вы | бу́дете пристава́ть |
| Future, они | бу́дут пристава́ть |
| Past masculine | пристава́л |
| Past feminine | пристава́ла |
| Past neuter | пристава́ло |
| Past plural | пристава́ли |
| Imperative singular | пристава́й |
| Imperative plural | пристава́йте |
Perfective: приста́ть
Examples
- пристава́ть к челове́ку — to pester a person