приплыва́ть
to swim up, to come swimming, to sail up
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | приплыва́ть |
|---|---|
| Present, я | приплыва́ю |
| Present, ты | приплыва́ешь |
| Present, он, она, оно | приплыва́ет |
| Present, мы | приплыва́ем |
| Present, вы | приплыва́ете |
| Present, они | приплыва́ют |
| Future, я | бу́ду приплыва́ть |
| Future, ты | бу́дешь приплыва́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет приплыва́ть |
| Future, мы | бу́дем приплыва́ть |
| Future, вы | бу́дете приплыва́ть |
| Future, они | бу́дут приплыва́ть |
| Past masculine | приплыва́л |
| Past feminine | приплыва́ла |
| Past neuter | приплыва́ло |
| Past plural | приплыва́ли |
| Imperative singular | приплыва́й |
| Imperative plural | приплыва́йте |
Perfective: приплы́ть
Examples
- приплыва́ть к берегу — to reach the shore