припира́ться
to come (uninvited or inappropriately)
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | припира́ться |
|---|---|
| Present, я | припира́юсь |
| Present, ты | припира́ешься |
| Present, он, она, оно | припира́ется |
| Present, мы | припира́емся |
| Present, вы | припира́етесь |
| Present, они | припира́ются |
| Future, я | бу́ду припира́ться |
| Future, ты | бу́дешь припира́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет припира́ться |
| Future, мы | бу́дем припира́ться |
| Future, вы | бу́дете припира́ться |
| Future, они | бу́дут припира́ться |
| Past masculine | припира́лся |
| Past feminine | припира́лась |
| Past neuter | припира́лось |
| Past plural | припира́лись |
| Imperative singular | припира́йся |
| Imperative plural | припира́йтесь |
Perfective: припере́ться