прину́дить
to force, to compel, to coerce
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прину́дить, принуди́ть |
|---|---|
| Future, я | прину́жу, принужу́ |
| Future, ты | прину́дишь, принуди́шь |
| Future, он, она, оно | прину́дит, принуди́т |
| Future, мы | прину́дим, принуди́м |
| Future, вы | прину́дите, принуди́те |
| Future, они | прину́дят, принудя́т |
| Past masculine | прину́дил, принуди́л |
| Past feminine | прину́дила, принуди́ла |
| Past neuter | прину́дило, принуди́ло |
| Past plural | прину́дили, принуди́ли |
| Imperative singular | прину́дь, принуди́ |
| Imperative plural | прину́дьте, принуди́те |
Imperfective: принужда́ть