прилета́ть
to land; to touch down
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | прилета́ть |
|---|---|
| Present, я | прилета́ю |
| Present, ты | прилета́ешь |
| Present, он, она, оно | прилета́ет |
| Present, мы | прилета́ем |
| Present, вы | прилета́ете |
| Present, они | прилета́ют |
| Future, я | бу́ду прилета́ть |
| Future, ты | бу́дешь прилета́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прилета́ть |
| Future, мы | бу́дем прилета́ть |
| Future, вы | бу́дете прилета́ть |
| Future, они | бу́дут прилета́ть |
| Past masculine | прилета́л |
| Past feminine | прилета́ла |
| Past neuter | прилета́ло |
| Past plural | прилета́ли |
| Imperative singular | прилета́й |
| Imperative plural | прилета́йте |
Perfective: прилете́ть