прикрепля́ть
to fasten, to attach (also figurative)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прикрепля́ть |
|---|---|
| Present, я | прикрепля́ю |
| Present, ты | прикрепля́ешь |
| Present, он, она, оно | прикрепля́ет |
| Present, мы | прикрепля́ем |
| Present, вы | прикрепля́ете |
| Present, они | прикрепля́ют |
| Future, я | бу́ду прикрепля́ть |
| Future, ты | бу́дешь прикрепля́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прикрепля́ть |
| Future, мы | бу́дем прикрепля́ть |
| Future, вы | бу́дете прикрепля́ть |
| Future, они | бу́дут прикрепля́ть |
| Past masculine | прикрепля́л |
| Past feminine | прикрепля́ла |
| Past neuter | прикрепля́ло |
| Past plural | прикрепля́ли |
| Imperative singular | прикрепля́й |
| Imperative plural | прикрепля́йте |
Perfective: прикрепи́ть