пригожда́ться
to come in handy, to prove useful
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | пригожда́ться |
|---|---|
| Present, я | пригожда́юсь |
| Present, ты | пригожда́ешься |
| Present, он, она, оно | пригожда́ется |
| Present, мы | пригожда́емся |
| Present, вы | пригожда́етесь |
| Present, они | пригожда́ются |
| Future, я | бу́ду пригожда́ться |
| Future, ты | бу́дешь пригожда́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет пригожда́ться |
| Future, мы | бу́дем пригожда́ться |
| Future, вы | бу́дете пригожда́ться |
| Future, они | бу́дут пригожда́ться |
| Past masculine | пригожда́лся |
| Past feminine | пригожда́лась |
| Past neuter | пригожда́лось |
| Past plural | пригожда́лись |
| Imperative singular | пригожда́йся |
| Imperative plural | пригожда́йтесь |
Perfective: пригоди́ться