прибива́ть
to nail down (to attach with a nail)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | прибива́ть |
|---|---|
| Present, я | прибива́ю |
| Present, ты | прибива́ешь |
| Present, он, она, оно | прибива́ет |
| Present, мы | прибива́ем |
| Present, вы | прибива́ете |
| Present, они | прибива́ют |
| Future, я | бу́ду прибива́ть |
| Future, ты | бу́дешь прибива́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет прибива́ть |
| Future, мы | бу́дем прибива́ть |
| Future, вы | бу́дете прибива́ть |
| Future, они | бу́дут прибива́ть |
| Past masculine | прибива́л |
| Past feminine | прибива́ла |
| Past neuter | прибива́ло |
| Past plural | прибива́ли |
| Imperative singular | прибива́й |
| Imperative plural | прибива́йте |
Perfective: приби́ть