преуспева́ть
to succeed, to be successful, to prosper
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | преуспева́ть |
|---|---|
| Present, я | преуспева́ю |
| Present, ты | преуспева́ешь |
| Present, он, она, оно | преуспева́ет |
| Present, мы | преуспева́ем |
| Present, вы | преуспева́ете |
| Present, они | преуспева́ют |
| Future, я | бу́ду преуспева́ть |
| Future, ты | бу́дешь преуспева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет преуспева́ть |
| Future, мы | бу́дем преуспева́ть |
| Future, вы | бу́дете преуспева́ть |
| Future, они | бу́дут преуспева́ть |
| Past masculine | преуспева́л |
| Past feminine | преуспева́ла |
| Past neuter | преуспева́ло |
| Past plural | преуспева́ли |
| Imperative singular | преуспева́й |
| Imperative plural | преуспева́йте |
Perfective: преуспе́ть
Examples
- преуспева́ть в жи́зни — to get on in life