прерыва́ться
to take a break, to adjourn, (US) to recess
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | прерыва́ться |
|---|---|
| Present, я | прерыва́юсь |
| Present, ты | прерыва́ешься |
| Present, он, она, оно | прерыва́ется |
| Present, мы | прерыва́емся |
| Present, вы | прерыва́етесь |
| Present, они | прерыва́ются |
| Future, я | бу́ду прерыва́ться |
| Future, ты | бу́дешь прерыва́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет прерыва́ться |
| Future, мы | бу́дем прерыва́ться |
| Future, вы | бу́дете прерыва́ться |
| Future, они | бу́дут прерыва́ться |
| Past masculine | прерыва́лся |
| Past feminine | прерыва́лась |
| Past neuter | прерыва́лось |
| Past plural | прерыва́лись |
| Imperative singular | прерыва́йся |
| Imperative plural | прерыва́йтесь |
Perfective: прерва́ться