преодолева́ть
to get over, to overcome
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | преодолева́ть |
|---|---|
| Present, я | преодолева́ю |
| Present, ты | преодолева́ешь |
| Present, он, она, оно | преодолева́ет |
| Present, мы | преодолева́ем |
| Present, вы | преодолева́ете |
| Present, они | преодолева́ют |
| Future, я | бу́ду преодолева́ть |
| Future, ты | бу́дешь преодолева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет преодолева́ть |
| Future, мы | бу́дем преодолева́ть |
| Future, вы | бу́дете преодолева́ть |
| Future, они | бу́дут преодолева́ть |
| Past masculine | преодолева́л |
| Past feminine | преодолева́ла |
| Past neuter | преодолева́ло |
| Past plural | преодолева́ли |
| Imperative singular | преодолева́й |
| Imperative plural | преодолева́йте |
Perfective: преодоле́ть