презира́ть
to despise, to hold in contempt
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | презира́ть |
|---|---|
| Present, я | презира́ю |
| Present, ты | презира́ешь |
| Present, он, она, оно | презира́ет |
| Present, мы | презира́ем |
| Present, вы | презира́ете |
| Present, они | презира́ют |
| Future, я | бу́ду презира́ть |
| Future, ты | бу́дешь презира́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет презира́ть |
| Future, мы | бу́дем презира́ть |
| Future, вы | бу́дете презира́ть |
| Future, они | бу́дут презира́ть |
| Past masculine | презира́л |
| Past feminine | презира́ла |
| Past neuter | презира́ло |
| Past plural | презира́ли |
| Imperative singular | презира́й |
| Imperative plural | презира́йте |
Perfective: презре́ть