предстоя́ть
to lie ahead, to be at hand, to be in the offing
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | предстоя́ть |
|---|---|
| Present, я | предстою́ |
| Present, ты | предстои́шь |
| Present, он, она, оно | предстои́т |
| Present, мы | предстои́м |
| Present, вы | предстои́те |
| Present, они | предстоя́т |
| Future, я | бу́ду предстоя́ть |
| Future, ты | бу́дешь предстоя́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет предстоя́ть |
| Future, мы | бу́дем предстоя́ть |
| Future, вы | бу́дете предстоя́ть |
| Future, они | бу́дут предстоя́ть |
| Past masculine | предстоя́л |
| Past feminine | предстоя́ла |
| Past neuter | предстоя́ло |
| Past plural | предстоя́ли |
| Imperative singular | предсто́й |
| Imperative plural | предсто́йте |
Examples
- Мне предстои́т пое́хать туда́ — I shall have to go there