предполага́ть
to assume, to suppose
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | предполага́ть |
|---|---|
| Present, я | предполага́ю |
| Present, ты | предполага́ешь |
| Present, он, она, оно | предполага́ет |
| Present, мы | предполага́ем |
| Present, вы | предполага́ете |
| Present, они | предполага́ют |
| Future, я | бу́ду предполага́ть |
| Future, ты | бу́дешь предполага́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет предполага́ть |
| Future, мы | бу́дем предполага́ть |
| Future, вы | бу́дете предполага́ть |
| Future, они | бу́дут предполага́ть |
| Past masculine | предполага́л |
| Past feminine | предполага́ла |
| Past neuter | предполага́ло |
| Past plural | предполага́ли |
| Imperative singular | предполага́й |
| Imperative plural | предполага́йте |
Perfective: предположи́ть