предоставля́ть
to let have (to), to leave (to)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | предоставля́ть |
|---|---|
| Present, я | предоставля́ю |
| Present, ты | предоставля́ешь |
| Present, он, она, оно | предоставля́ет |
| Present, мы | предоставля́ем |
| Present, вы | предоставля́ете |
| Present, они | предоставля́ют |
| Future, я | бу́ду предоставля́ть |
| Future, ты | бу́дешь предоставля́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет предоставля́ть |
| Future, мы | бу́дем предоставля́ть |
| Future, вы | бу́дете предоставля́ть |
| Future, они | бу́дут предоставля́ть |
| Past masculine | предоставля́л |
| Past feminine | предоставля́ла |
| Past neuter | предоставля́ло |
| Past plural | предоставля́ли |
| Imperative singular | предоставля́й |
| Imperative plural | предоставля́йте |
Perfective: предоста́вить
Examples
- предоставля́ть заём — to grant a loan