пребыва́ть
to be (at some place), to stay, to remain
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | пребыва́ть |
|---|---|
| Present, я | пребыва́ю |
| Present, ты | пребыва́ешь |
| Present, он, она, оно | пребыва́ет |
| Present, мы | пребыва́ем |
| Present, вы | пребыва́ете |
| Present, они | пребыва́ют |
| Future, я | бу́ду пребыва́ть |
| Future, ты | бу́дешь пребыва́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет пребыва́ть |
| Future, мы | бу́дем пребыва́ть |
| Future, вы | бу́дете пребыва́ть |
| Future, они | бу́дут пребыва́ть |
| Past masculine | пребыва́л |
| Past feminine | пребыва́ла |
| Past neuter | пребыва́ло |
| Past plural | пребыва́ли |
| Imperative singular | пребыва́й |
| Imperative plural | пребыва́йте |
Perfective: пребы́ть