практикова́ть
to practise something
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | практикова́ть |
|---|---|
| Present, я | практику́ю |
| Present, ты | практику́ешь |
| Present, он, она, оно | практику́ет |
| Present, мы | практику́ем |
| Present, вы | практику́ете |
| Present, они | практику́ют |
| Future, я | бу́ду практикова́ть |
| Future, ты | бу́дешь практикова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет практикова́ть |
| Future, мы | бу́дем практикова́ть |
| Future, вы | бу́дете практикова́ть |
| Future, они | бу́дут практикова́ть |
| Past masculine | практикова́л |
| Past feminine | практикова́ла |
| Past neuter | практикова́ло |
| Past plural | практикова́ли |
| Imperative singular | практику́й |
| Imperative plural | практику́йте |