поруководи́ть
to lead, to guide, to direct, to manage, to run (to conduct or direct with authority)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | поруководи́ть |
|---|---|
| Future, я | поруковожу́ |
| Future, ты | поруководи́шь |
| Future, он, она, оно | поруководи́т |
| Future, мы | поруководи́м |
| Future, вы | поруководи́те |
| Future, они | поруководя́т |
| Past masculine | поруководи́л |
| Past feminine | поруководи́ла |
| Past neuter | поруководи́ло |
| Past plural | поруководи́ли |
| Imperative singular | поруководи́ |
| Imperative plural | поруководи́те |
Imperfective: руководи́ть