понима́ть
to understand, to comprehend, to see
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | понима́ть |
|---|---|
| Present, я | понима́ю |
| Present, ты | понима́ешь |
| Present, он, она, оно | понима́ет |
| Present, мы | понима́ем |
| Present, вы | понима́ете |
| Present, они | понима́ют |
| Future, я | бу́ду понима́ть |
| Future, ты | бу́дешь понима́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет понима́ть |
| Future, мы | бу́дем понима́ть |
| Future, вы | бу́дете понима́ть |
| Future, они | бу́дут понима́ть |
| Past masculine | понима́л |
| Past feminine | понима́ла |
| Past neuter | понима́ло |
| Past plural | понима́ли |
| Imperative singular | понима́й |
| Imperative plural | понима́йте |
Perfective: поня́ть
Examples
- Я не понима́ю, что вы говори́те. — I don't understand what you're saying.