поника́ть
to droop, (plants) to wilt
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | поника́ть |
|---|---|
| Present, я | поника́ю |
| Present, ты | поника́ешь |
| Present, он, она, оно | поника́ет |
| Present, мы | поника́ем |
| Present, вы | поника́ете |
| Present, они | поника́ют |
| Future, я | бу́ду поника́ть |
| Future, ты | бу́дешь поника́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет поника́ть |
| Future, мы | бу́дем поника́ть |
| Future, вы | бу́дете поника́ть |
| Future, они | бу́дут поника́ть |
| Past masculine | поника́л |
| Past feminine | поника́ла |
| Past neuter | поника́ло |
| Past plural | поника́ли |
| Imperative singular | поника́й |
| Imperative plural | поника́йте |
Perfective: пони́кнуть