получи́ться
to come in, to arrive
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | получи́ться |
|---|---|
| Future, я | получу́сь |
| Future, ты | полу́чишься |
| Future, он, она, оно | полу́чится |
| Future, мы | полу́чимся |
| Future, вы | полу́читесь |
| Future, они | полу́чатся |
| Past masculine | получи́лся |
| Past feminine | получи́лась |
| Past neuter | получи́лось |
| Past plural | получи́лись |
| Imperative singular | получи́сь |
| Imperative plural | получи́тесь |
Imperfective: получа́ться
Examples
- У него́ не получи́лось устро́иться на рабо́ту. — He didn't manage to get a job.