познава́ть
to cognize
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | познава́ть |
|---|---|
| Present, я | познаю́ |
| Present, ты | познаёшь |
| Present, он, она, оно | познаёт |
| Present, мы | познаём |
| Present, вы | познаёте |
| Present, они | познаю́т |
| Future, я | бу́ду познава́ть |
| Future, ты | бу́дешь познава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет познава́ть |
| Future, мы | бу́дем познава́ть |
| Future, вы | бу́дете познава́ть |
| Future, они | бу́дут познава́ть |
| Past masculine | познава́л |
| Past feminine | познава́ла |
| Past neuter | познава́ло |
| Past plural | познава́ли |
| Imperative singular | познава́й |
| Imperative plural | познава́йте |
Perfective: позна́ть