позволя́ть
to allow, to permit
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | позволя́ть |
|---|---|
| Present, я | позволя́ю |
| Present, ты | позволя́ешь |
| Present, он, она, оно | позволя́ет |
| Present, мы | позволя́ем |
| Present, вы | позволя́ете |
| Present, они | позволя́ют |
| Future, я | бу́ду позволя́ть |
| Future, ты | бу́дешь позволя́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет позволя́ть |
| Future, мы | бу́дем позволя́ть |
| Future, вы | бу́дете позволя́ть |
| Future, они | бу́дут позволя́ть |
| Past masculine | позволя́л |
| Past feminine | позволя́ла |
| Past neuter | позволя́ло |
| Past plural | позволя́ли |
| Imperative singular | позволя́й |
| Imperative plural | позволя́йте |
Perfective: позво́лить
Examples
- Не сто́ило позволя́ть ему́ э́то де́лать. — We shouldn't have let him do that.