пожени́ть
to marry off (to force/make a male relative (to) get married)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | пожени́ть |
|---|---|
| Future, я | поженю́ |
| Future, ты | поже́нишь |
| Future, он, она, оно | поже́нит |
| Future, мы | поже́ним |
| Future, вы | поже́ните |
| Future, они | поже́нят |
| Past masculine | пожени́л |
| Past feminine | пожени́ла |
| Past neuter | пожени́ло |
| Past plural | пожени́ли |
| Imperative singular | пожени́ |
| Imperative plural | пожени́те |
Imperfective: жени́ть