подтвержда́ться
to prove true, to be confirmed
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | подтвержда́ться |
|---|---|
| Present, я | подтвержда́юсь |
| Present, ты | подтвержда́ешься |
| Present, он, она, оно | подтвержда́ется |
| Present, мы | подтвержда́емся |
| Present, вы | подтвержда́етесь |
| Present, они | подтвержда́ются |
| Future, я | бу́ду подтвержда́ться |
| Future, ты | бу́дешь подтвержда́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет подтвержда́ться |
| Future, мы | бу́дем подтвержда́ться |
| Future, вы | бу́дете подтвержда́ться |
| Future, они | бу́дут подтвержда́ться |
| Past masculine | подтвержда́лся |
| Past feminine | подтвержда́лась |
| Past neuter | подтвержда́лось |
| Past plural | подтвержда́лись |
| Imperative singular | подтвержда́йся |
| Imperative plural | подтвержда́йтесь |
Perfective: подтверди́ться