подозрева́ть
to suspect
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | подозрева́ть |
|---|---|
| Present, я | подозрева́ю |
| Present, ты | подозрева́ешь |
| Present, он, она, оно | подозрева́ет |
| Present, мы | подозрева́ем |
| Present, вы | подозрева́ете |
| Present, они | подозрева́ют |
| Future, я | бу́ду подозрева́ть |
| Future, ты | бу́дешь подозрева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет подозрева́ть |
| Future, мы | бу́дем подозрева́ть |
| Future, вы | бу́дете подозрева́ть |
| Future, они | бу́дут подозрева́ть |
| Past masculine | подозрева́л |
| Past feminine | подозрева́ла |
| Past neuter | подозрева́ло |
| Past plural | подозрева́ли |
| Imperative singular | подозрева́й |
| Imperative plural | подозрева́йте |
Perfective: заподо́зрить
Examples
- Его́ подозрева́ли в кра́же. — He was suspected of theft.