подки́дывать
to toss up, to throw up
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | подки́дывать |
|---|---|
| Present, я | подки́дываю |
| Present, ты | подки́дываешь |
| Present, он, она, оно | подки́дывает |
| Present, мы | подки́дываем |
| Present, вы | подки́дываете |
| Present, они | подки́дывают |
| Future, я | бу́ду подки́дывать |
| Future, ты | бу́дешь подки́дывать |
| Future, он, она, оно | бу́дет подки́дывать |
| Future, мы | бу́дем подки́дывать |
| Future, вы | бу́дете подки́дывать |
| Future, они | бу́дут подки́дывать |
| Past masculine | подки́дывал |
| Past feminine | подки́дывала |
| Past neuter | подки́дывало |
| Past plural | подки́дывали |
| Imperative singular | подки́дывай |
| Imperative plural | подки́дывайте |
Perfective: подки́нуть
Examples
- подки́дывать резе́рвы — to throw in one's reserves