поглоти́ть
to swallow up, to devour
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | поглоти́ть |
|---|---|
| Future, я | поглощу́ |
| Future, ты | погло́тишь, поглоти́шь |
| Future, он, она, оно | погло́тит, поглоти́т |
| Future, мы | погло́тим, поглоти́м |
| Future, вы | погло́тите, поглоти́те |
| Future, они | погло́тят, поглотя́т |
| Past masculine | поглоти́л |
| Past feminine | поглоти́ла |
| Past neuter | поглоти́ло |
| Past plural | поглоти́ли |
| Imperative singular | поглоти́ |
| Imperative plural | поглоти́те |
Imperfective: поглоща́ть