повелева́ть
to command, to rule (over)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | повелева́ть |
|---|---|
| Present, я | повелева́ю |
| Present, ты | повелева́ешь |
| Present, он, она, оно | повелева́ет |
| Present, мы | повелева́ем |
| Present, вы | повелева́ете |
| Present, они | повелева́ют |
| Future, я | бу́ду повелева́ть |
| Future, ты | бу́дешь повелева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет повелева́ть |
| Future, мы | бу́дем повелева́ть |
| Future, вы | бу́дете повелева́ть |
| Future, они | бу́дут повелева́ть |
| Past masculine | повелева́л |
| Past feminine | повелева́ла |
| Past neuter | повелева́ло |
| Past plural | повелева́ли |
| Imperative singular | повелева́й |
| Imperative plural | повелева́йте |
Perfective: повеле́ть
Examples
- мой долг повелева́ет мне сде́лать э́то — my duty enjoins me to do it