пересека́ть
to intersect
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | пересека́ть |
|---|---|
| Present, я | пересека́ю |
| Present, ты | пересека́ешь |
| Present, он, она, оно | пересека́ет |
| Present, мы | пересека́ем |
| Present, вы | пересека́ете |
| Present, они | пересека́ют |
| Future, я | бу́ду пересека́ть |
| Future, ты | бу́дешь пересека́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет пересека́ть |
| Future, мы | бу́дем пересека́ть |
| Future, вы | бу́дете пересека́ть |
| Future, они | бу́дут пересека́ть |
| Past masculine | пересека́л |
| Past feminine | пересека́ла |
| Past neuter | пересека́ло |
| Past plural | пересека́ли |
| Imperative singular | пересека́й |
| Imperative plural | пересека́йте |
Perfective: пересе́чь
Examples
- пересека́ть грани́цу — to cross the border