паникова́ть
to panic
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | паникова́ть |
|---|---|
| Present, я | панику́ю |
| Present, ты | панику́ешь |
| Present, он, она, оно | панику́ет |
| Present, мы | панику́ем |
| Present, вы | панику́ете |
| Present, они | панику́ют |
| Future, я | бу́ду паникова́ть |
| Future, ты | бу́дешь паникова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет паникова́ть |
| Future, мы | бу́дем паникова́ть |
| Future, вы | бу́дете паникова́ть |
| Future, они | бу́дут паникова́ть |
| Past masculine | паникова́л |
| Past feminine | паникова́ла |
| Past neuter | паникова́ло |
| Past plural | паникова́ли |
| Imperative singular | панику́й |
| Imperative plural | панику́йте |