отстраня́ть
to push aside, to remove
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | отстраня́ть |
|---|---|
| Present, я | отстраня́ю |
| Present, ты | отстраня́ешь |
| Present, он, она, оно | отстраня́ет |
| Present, мы | отстраня́ем |
| Present, вы | отстраня́ете |
| Present, они | отстраня́ют |
| Future, я | бу́ду отстраня́ть |
| Future, ты | бу́дешь отстраня́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет отстраня́ть |
| Future, мы | бу́дем отстраня́ть |
| Future, вы | бу́дете отстраня́ть |
| Future, они | бу́дут отстраня́ть |
| Past masculine | отстраня́л |
| Past feminine | отстраня́ла |
| Past neuter | отстраня́ло |
| Past plural | отстраня́ли |
| Imperative singular | отстраня́й |
| Imperative plural | отстраня́йте |
Perfective: отстрани́ть