отсека́ть
to cut off, to chop off, to sever
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | отсека́ть |
|---|---|
| Present, я | отсека́ю |
| Present, ты | отсека́ешь |
| Present, он, она, оно | отсека́ет |
| Present, мы | отсека́ем |
| Present, вы | отсека́ете |
| Present, они | отсека́ют |
| Future, я | бу́ду отсека́ть |
| Future, ты | бу́дешь отсека́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет отсека́ть |
| Future, мы | бу́дем отсека́ть |
| Future, вы | бу́дете отсека́ть |
| Future, они | бу́дут отсека́ть |
| Past masculine | отсека́л |
| Past feminine | отсека́ла |
| Past neuter | отсека́ло |
| Past plural | отсека́ли |
| Imperative singular | отсека́й |
| Imperative plural | отсека́йте |
Perfective: отсе́чь