отлуча́ться
to leave, to go away
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | отлуча́ться |
|---|---|
| Present, я | отлуча́юсь |
| Present, ты | отлуча́ешься |
| Present, он, она, оно | отлуча́ется |
| Present, мы | отлуча́емся |
| Present, вы | отлуча́етесь |
| Present, они | отлуча́ются |
| Future, я | бу́ду отлуча́ться |
| Future, ты | бу́дешь отлуча́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет отлуча́ться |
| Future, мы | бу́дем отлуча́ться |
| Future, вы | бу́дете отлуча́ться |
| Future, они | бу́дут отлуча́ться |
| Past masculine | отлуча́лся |
| Past feminine | отлуча́лась |
| Past neuter | отлуча́лось |
| Past plural | отлуча́лись |
| Imperative singular | отлуча́йся |
| Imperative plural | отлуча́йтесь |
Perfective: отлучи́ться