отказа́ть
to deny, to refuse, to decline
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | отказа́ть |
|---|---|
| Future, я | откажу́ |
| Future, ты | отка́жешь |
| Future, он, она, оно | отка́жет |
| Future, мы | отка́жем |
| Future, вы | отка́жете |
| Future, они | отка́жут |
| Past masculine | отказа́л |
| Past feminine | отказа́ла |
| Past neuter | отказа́ло |
| Past plural | отказа́ли |
| Imperative singular | откажи́ |
| Imperative plural | откажи́те |
Imperfective: отка́зывать
Examples
- Царь опечалился, но ради клятвы и возлежавших с ним не захотел отказать ей.